U biti Žena
2021
U biti Žena predstavlja audiovizeulni projekat koji autorka razvija kroz digitalni video objedinjavajući performans, stop motion animaciju i umetnički rad čiji se segmenti konsekventno pojavljuju, komplementirano serijom digitalnih fotografija. Video je kratak umetnički film koji po narativnoj strukturi prožima psihodramske elemente, vodeći autorku putem katarze. Tehnikama komponovanja slike iz tradicionalnog slikarstva, stvara ambijent usamljenosti ženske figure u sterilnom prostoru. Svedenom paletom nagoveštava tri paralelna toka: plavom boji letargiju protagonistkinje, odnosno same autorke, narandžastom izgara nalet inspiracije hodnicima pakla samospoznaje, dok je crvena aluzija pobede. Dekonstruiše svoju sopstvenost koristeći se gradivnim blokovima inspiracije. Okidači nose simboličke poruke koje prizivaju po jednu ličnu osobinu. Njihovim izdvajanjem upoznajemo motive potere za svojom biti.
Vezana potrebom za stvaralaštvom, transformiše se u umetnički rad na poslednjoj stanici preispitivačkog puta. Izranjajući iz pakla samospoznaje, inkorporira simbole onoga što je umetnik žrtvovao: vreme iskazano peščanim satom, ljubav iskazana ljudskim srcem iz koga izviruju prsti kojima dotiče sopstvenu suštinu, zubi koji grizu za ostvarenje stvaralačke potrebe, borbenost crvenih boskerskih rukavica koja raskida okove konvencija iskazanih lisicama, sputana sopstvenom maštom spremnom da se proširi. Prožimajući akteri integralnog mehanizma, samo u međusobnoj sprezi dovode protagonistkinju na kraj putanje.
Fotografije ilustruju obuzimajude psihološke procese tokom stanja mirovanja. Ved poznati simboli sada jasno prikazuju emotivnu stranu ranije putanje. Ispradene su kratkim poetskim tekstom upućujući gledaoca na odlomljene delove zida koji je sakrivao umetnikovu bit. Iza njega krila se Žena – privilegovana pred pokunjenostima. Obožavana i obožena, svojim likom proviruje pokazujudi bit.
Uvodna fotografija prikazuje protagonistkinju koja obavijena crvenom tkaninom leži na podu. Gornji rakurs pojačava osedaj potčinjenosti okruženju, a sam položaj tela se poziva na Rubensovog Prometeja okovanog na steni Kavkaza, najudaljenijeg dela grčkog sveta na kom čovekova usamljenost struji vazduhom, nalik onoj koja okružuje umetnika u procesu kreacije. Tkanina joj se uspinje preko lica, prekrivajudi joj oči. Njihovo odsustvo nadomešćuje očna jabučica u donjem delu fotografije i vrada nam osedaj prisutnosti protagonistkinje. I kada je obavijena mrakom, ništa joj ne promiče.
Naredna fotografija prikazuje leđima okrenutu protagonistkinju prikovanu za stolicu. U prvom planu se odigrava okršaj crvenih rukavica i lisica kojima priziva osobine titana: hrabrost, ponos, prkos, čovekoljubivost i težnju za slobodom. Na trećoj fotografiji nasludujemo težinu kojom je stopalima priljubljena uz pod. Poput Prometeja, biva okovana zemaljskim stegama, društvenim konvencijama i pitanjem svog prošlog i bududeg bivstvovanja, ostavljena da joj svakoga dana iznova kljuca utrobu.
U četvrtoj etapi, oslobođena mlada boginja izdiže se iznad sveta kako bi povratila ono što joj pripada. Njena stopala lagano koračaju u nepoznato crvenom stazom uspeha. U koferu čuva prazninu, koju će polako ostavljati za sobom.
Serija je zaokružena fotografijom protagonistkinje obavijene raskošnom belom čipkom. Među njenim nogama leži srce od kog se prostire crvena tkanina, kao simbol ciklusa i rađanja. Motiv fotografije priziva prvobitno božanstvo – Fojebahovu Geju, majku svega lepog na svetu. Rođena je iz haosa duboke praznine. Posle nje su nastali pakao i ljubav, a zajedno su deca mračne prvobitne praznine iz koje nastaje sve ostalo. Upravo iz takve praznine rađa se umetnički rad: spontano, ili iz ničega ili iz haosa.